„Da bi javna isprava jedne države mogla biti upotrebljena u drugoj državi, u kojoj se koristi jezik, različit od jezika na kom je isprava izdata, potrebno je da bude prevedena na jezik države u kojoj će biti upotrebljena. Prevod može biti sačinjen u državi iz koje potiče isprava, ili u državi u kojoj će biti upotrebljena. Prevod isprave je prateća isprava i važi samo uz izvornu ispravu”.
(Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije)
Tumač ili prevodilac?
Sudski prevodilac je naziv za sudskog tumača koji je promenjen Pravilnikom o sudskim tumačima, i time se napravila jasna razlika između sudskih tumača za strane jezike i tumača znakova nemih, gluvih ili slepih lica. Tom prilikom je izvršena i promena pečata. Ovlašćeni sudski prevodilac (tumač) treba da ima pečat okruglog oblika, prečnika 38 mm, koji sadrži ime i prezime, oznaku: „sudski prevodilac“, sa naznakom jezika za koji je postavljen i mesto prebivališta.
Šta znači to „sudski“?
Sudski tumač ili sudski prevodilac je lice koje poseduje licencu izdatu od strane Ministarstva Pravde i svaki prevod koji je overen od strane sudskog tumača, odnosno sudskog prevodioca, predstavlja zvaničan dokument. Sudski tumač svojim pečatom overava prevedeni dokument i na taj način potvrđuje da je prevedeni tekst veran originalu.
Bez ove specifične usluge koju jedino sudski tumač može obezbediti, sami prevodioci bez pečata nemaju ovlašćenje koje bi bilo validno u zvaničnim institucijama da potvrde da je neki dokument koji su preveli na svoj maternji ili radni jezik veran originalu.
Prevođenje i overa dokumenata od strane sudskog tumača predstavlja odgovoran i „pipav“ posao jer je jedna slovna greška dovoljna da se prevedeni dokument okarakteriše kao nevažeći (na primer, pogrešan JMBG broj ili delovodni broj).
Kome trebaju sudski prevodioci?
Usluge sudskih prevodilaca potrebne su i pravnim i fizičkim licima, ali i sudovima. Fizičkim licima najčešće je potreban prevod sa overom za lična dokumenta, diplome, različita uverenja, državljanstva, rešenja o nasleđivanju, testamente, potvrde, dozvole i slično.
Pravna lica ili firme imaju veće potrebe za overenim prevodima, zbog raznovrsnosti dokumenata koja zahtevaju prevod i overu, a i zbog sve češće saradnje na međunarodnim tržištima, pa je veoma često neophodno prevođenje različitih ugovora, tendera i slične poslovne dokumentacije. Takođe, sa druge strane, dosta stranaca otvara i registruje preduzeća u našoj zemlji, a da bi u tome uspeli, neophodno je da se izvrši prevod i overa neophodne dokumentacije.
Šta je potrebno pripremiti za prevod?
Klijent je u obavezi da naglasi za koju namenu se vrši prevođenje i da obezbedi adekvatan izvorni (originalni) dokument ili njegovu fotokopiju. Ovde je veoma bitno naglasiti da sudski prevodilac garantuje samo za tačnost prevoda dok ostali zahtevi nisu u njegovoj nadležnosti.
U slučaju da klijent nije u mogućnosti da priloži originalni primerak izvornog dokumenta, sudski prevodilac mora da doda napomenu da je prevod izvršen na osnovu kopije.
Kako se dobija overen prevod?
Iako ima odstupanja u nekim slučajevima, opšte pravilo je da svaka stranica prevoda mora da sadrži pečat sudskog tumača, pri čemu su sve stranice povezane jemstvenikom čiji se krajevi na poleđini poslednje stranice spajaju i overavaju pečatom.
Ako tekst prevoda sadrži dve ili više strana, strane moraju biti označene rednim brojem, overene u donjem desnom uglu, i prošivene jemstvenikom, čiji se krajevi na poslednjoj strani spajaju i potvrđuju pečatom prevodioca.
Šta znači ovo povezivanje prevoda sa originalom?
Validnost prevedenog dokumenta ostvaruje se, pored pečata i potpisa (za koje je zadužen sudski tumač), i povezivanjem originala ili overene kopije sa prevodom pomoću jemstvenika, u skladu sa propisima Republike Srbije.
Povezivanje prevoda sa originalom služi nadležnoj instituciji da bi se jasno razgraničilo koji dokument je prevod čega. Radi se različito, prema potrebi – u zavisnosti od toga gde se šalje, za koju državu, šta dotična institucija traži i za kakve svrhe – nekad je potrebno da se sam original poveže sa prevodom, nekad kopija originala, a original se daje na uvid.
Nekad nije potrebno nikakvo spajanje, već se predaju odvojeno srpski dokument i prevod. A ponekad, ako se predaje kopija srpskog dokumenta, ona mora da se overi, a u tom slučaju i ta overa treba da se prevede.
I onda stižemo do Apostil-bauka!
Najvažnije je da se na vreme raspitate o posebnoj vrsti overe koja je obavezna za pojedine tipove dokumenata, a za koju su nadležni pravosudni organi Republike Srbije. Reč je o Apostille potvrdi koja se može tretirati kao „overa iznad overe”.
Nekad je, u zavisnosti od toga da li je dotična država (u koju ide prevod) potpisnica Haške konvencije, potrebno da se srpski dokument overi potvrdom koja se zove Apostille (u Prvom osnovnom sudu) i tada se prevodi i tekst potvrde Apostille u okviru dokumenta (i to ulazi u overu sudskog tumača). Apostille potvrdom overavaju se pečat i potpis sa srpskog dokumenta i ona zamenjuje razne druge legalizacije i overe (koje bi inače morale da se obave, ukoliko se to traži).
Za određene dokumente je potrebno najpre izvršiti overu ovom potvrdom, a za to su nadležni sudovi, pa tek onda odneti dokumenta na obradu sudskim tumačima, budući da je nekada neophodno da se izvrši i prevod same potvrde.
Na ovo posebno treba obratiti pažnju i saznati sve detalje na vreme jer ćete tako uštedeti svoje vreme, ali i novac.
Začkoljice!
Kada nam je potrebna overa prevoda u sudu, neophodno je da je sudski tumač koji će izvršiti prevod i overu dokumenta imenovan baš u tom sudu, pa je veoma bitno da se na vreme raspitate da li je potrebno da prevod određenog dokumenta bude overen u sudu i da na vreme potražite usluge sudskog prevodioca postavljenog u sudu u kojem je izvršena overa.
U nekim situacijama može biti potrebno prisustvo sudskog tumača na terenu kako bi se ispoštovale važeće zakonske regulative. Izlazak sudskog prevodioca na teren potreban je u sledećim situacijama:
- ukoliko je jedan od budućih supružnika strani državljanin koji ne govori srpski jezik, obavezno je prisustvo ovlašćenog sudskog tumača na dan zakazivanja venčanja i na sam dan venčanja.
- kada je potrebna overa potpisa stranih državljana u opštini i sudu;
- prilikom overe ugovora i potpisa pred nadležnim institucijama.
Verovatno vam je poznato da se kod javnog beležnika mora overiti potpis na dokumentima među kojima su: izjave, saglasnosti, punomoćja, ugovori o kupovini i prodaji i slično.
Generalno, pravilo je sledeće: ako se overava potpis stranog lica koje ne govori srpski jezik, neophodno je prisustvo sudskog tumača.
Sudski tumači obično imaju pune ruke posla, posebno kada državljani Republike Srbije žele da posete neku zemlju za koju je neophodno da dobiju vizu. Prilikom prijave za vizu Velike Britanije, na primer, neophodno je priložiti prevod traženih dokumenata, a neke od zahtevanih dokumenata treba da overi sudski tumač.
Kada smo kod viza, važno je da napomenemo da mnoge države među kojima su Sjedinjene Američke Države, Kanada, Australija, Novi Zeland i Malta prilikom apliciranja za vizu priznaju samo redovan izvod iz matične knjige rođenih (dakle, izvod na srpskom jeziku) koji je neophodno prevesti i overiti kod sudskog tumača.
Prevodi dokumenta koji zahtevaju overu sudskog tumača su najčešće:
- ugovori
- sertifikati
- lična dokumenta
- svedočanstva, potvrde, diplome
- izvodi iz registra
- ovlašćenja i punomoćja
- policijski izveštaji
- lekarski nalazi
- tenderi i tenderska dokumentacija
- izjave
- potvrde o državljanstvu
- potvrde o nekažnjavanju
- potvrde o stanju računa u banci
- izvod iz matične knjige (rođenih, venčanih, umrlih)
- uverenje o prebivalištu
- uverenje o slobodnom bračnom stanju
- uverenje o položenim ispitima
- uverenje o diplomiranju
- prepis ocena i nastavnog plana
- radna biografija (CV)
- vozačka dozvola
- pasoš
- lična karta
- odluke
- rešenja
- zapisnici
- tužbe, žalbe, presude
- statut privrednih društava
- izvod iz Agencije za privredne registre
- rešenje Agencije za privredne registre
- finansijski izveštaji
- revizorski izveštaji
- fakture
- sertifikati i međunarodne dozvole
- tehnička uputstva
- statut i osnivački akt prilikom registracije firme
