ili

KAKO DVE REČI MOGU DA KOŠTAJU DESET MILIONA DOLARA

(Odnosno):

Zašto jeftini prevodi

(Ili još alternativnije, kako je Mendelina sahrana postala priča za sebe)

Svi smo čitali strašnu i na trenutke bizarnu priču o lažnom prevodiocu na sahrani Nelsona Mendele. Neću je ovde ponavljati zato što je opšte poznato koliko je sramotna cela situacija bila. Međutim, postoji jedna neobična stvar u vezi sa tim incidentom („incident“ je blaga reč, bolja bi bila „katastrofa“): niko ni reč nije rekao o tome da su prevodioci i tumači zaista važni. Umesto toga, svi su smejali ili komentarisali (u stanju potpunog šoka) kako je „prevodilac“ bio užasan i najgora noćna mora svakog organizatora događaja.

Aha, stvarno? Jadni organizatori događaja… Stvarno jadni… A pouka ove priče?

Pa, izgleda da moramo da budemo precizniji i da, hajde da sada razgovaramo o novcu (jeziku koji se najbolje razume – ili ne?).

Sledeća stvar je postala opšte poznat primer širom sveta: Kompanija HSBC je 2009. potrošila 10 miliona USD na ponovno brendiranje nakon pogrešnog prevoda slogan za kampanju koji je imao samo 2 (dve!) reči: „Ne pretpostavljajte ništa (eng. Assume Nothing)“. Sasvim dobar slogan pretvorio se u potpunu monetarnu katastrofu kada je u kampanji u inostranstvu preveden kao „Ne radite ništa (eng. Do Nothing)“.

Vratimo se na primere koji su nam geografski približniji: nedavno sam naišao na tekst koji je bio toliko loše preveden, da je moje mišljenje o kompaniji koja je naručila prevod bilo potpuno dvojako. Sa jedne strane, bilo mi ih je žao pošto su izgubili tender vredan nekoliko stotina miliona EUR. Sa druge strane, duboko u sebi ipak nisam osećao žaljenje prema njima zato što je očigledno da su pokušali da uštede novac – na prevodiocima. Dva prethodna primera nam samo pokazuju koliko takvi pokušaji mogu da budu pametni i dalekosežni.

Pa, šta se zaista dogodilo sa kompanijom koja je pokušala da uštedi? Bilo je potrebno da ispravno prevedenu ponudu predaju do određenog roka. U pitanju je bio ogroman građevinski projekat koji je finansirala jedna od najpoznatijih međunarodnih finansijskih institucija. Njihova ponuda je bila povoljna, priložena dokumentacija je bila uredna, kompletna i spremna. Šta nije bilo u redu? Pa, nakon kratkog pregleda bilo je jasno da „prevodilac“ nije upoznat sa specijalizovanom terminologijom iz FIDIC[1] priručnika (bez obzira na njegovu boju).

Stoga je… „Poslodavac“ postao „Investitor“, „Inženjer“ je postao „Nadzorni organ“ (morao sam da se nasmejem naglas!), a „Dizajn“ je postao „Projekat“ (pa je i „Dizajner“ postao „Projektant“ – tada sam se zapitao da li „prevodilac“ uopšte ima alatku za proveru pravopisa, zato što bi ovaj termin sigurno bio podvučen jarko crvenom bojom, kao što je i sada dok ovo pišem).

Nije potrebno naglasiti da je kompanija izgubila mogućnost učestvovanja u nadmetanju. Svi profesionalci koji sede u komitetu za nabavke verovatno su se smeškali (ili uzdisali!) kada su pregledali ponudu.

Zbog toga, ja kao prevodilac ne mogu da razumem mnoge kompanije i osobe koje donose odluke u njima. Želite malo da uštedite? U redu, uštedite neku siću, a sa druge strane izgubite milione, meni ni iz džepa ni u džep. Samo kasnije obavezno sakrijte svo oružje od knjigovođa jer će sigurno poludeti kada budu čuli za časnu nameru da se „uštedi“ – uštedeli ste siću, izgubili ste milione. Noćna mora svakog finansijskog direktora…

[1] Međunarodna federacija inženjera konsultanata (poznata po skraćenici FIDIC, izvedenoj od francuskog naziva Fédération Internationale Des Ingénieurs-Conseils) predstavlja međunarodnu organizaciju za standarde za konsultantski inženjering i građevinarstvo, najpoznatiju po FIDIC seriji šablona ugovora. FIDIC priručnik za obuku Vodič za praksu – poslovanje profesionalne servisne kompanije dobro je poznat unutar profesije konsultantskog inženjeringa. FIDIC takođe ima knjižaru i objavljuje međunarodne ugovore i dokumente o poslovnoj praksi koji se koriste kao vodiči i šabloni širom sveta./ Wikipedia